Vijugave dvorane
Ekran po ekran
Ekran 1
Već neko vreme ideš krivudavim stazama, i stalno hvataš sebe kako gubiš put. Patos i zidovi neobjašnjivo izmiču pred tvojim očima.
Neprestani šaputavi glasovi koji dopiru negde iza tvog potiljka uopšte ne pomažu situaciji.Ekran 2
Prolaziš pored nekakve strukture. Ubeđen si da si već prošao pored nje. Postavlja se pitanje da li si zaista počeo da ludiš, ili neshvatljivi reljef ovog mesta konačno uzima svoj danak. Nešto mora da se promeni, i to uskoro.
Glasovi to svakako predlažu, a zašto bi oni lagali?Ekran 3
Prs'o si.
Samo istinski ludi mogu da razumeju mesto kao što je ovo. Odlučuješ da se prepustiš brbljajućim glasovima, nastavljajući dalje sa "novom" perspektivom.
Stvari sada zaista imaju više smisla.Ekran 4
Zastaneš na tren kako bi oprezno osmotrio talasasti reljef oko sebe. Naznake uređenosti počinju da izranjaju iz nasumičnosti. Svaki put kada bi poremećeni glasovi pokušali da ti prekinu tok misli, uspeo bi da ih ignorišeš, uz golem mentalni napor.
Eventualno, uspeš da mapiraš put napred. Nastavljaš, sada otporan na zlokobnu prirodu ovog nastranog mesta.Ekran 5
Čini ti se kao da si protraćio čitavu večnost u ovom lavirintu. Polako ali sigurno nazireš put nazad, reorijentišući se ka izlazu iz ovih vijugavih hodnika.
Osećaš se iscrpljeno od celokupnog iskustva.